ProZ.com translation contests »
32nd Translation Contest: "Movie night" » English to Serbian » Entry by Sanja Mihailovic


Source text in English

Translation by Sanja Mihailovic (#36677)

To say that I was compelled by Parasite from start to finish is an understatement; its filming style with tracking shots are enthralling. Having watched several Korean films during the London Korean Film Festival, I was familiar with the usual genres employed in such films but Parasite seemed to defy them all! Parasite is comedic, in a quirky way, it is also a thriller, straddles class divisions and also depicts a family tale amongst other genres and is therefore likely to appeal to all ages.

Parasite truly deserves to be watched in a cinema to appreciate its nuances and the stylish cinematography. As a summary, to avoid spoilers, Parasite tells the tale of the interaction between the Park family and the Kim’s, an unemployed family, whose contrasting worlds collide with long lasting consequences.

[...]Bong Joon-Ho manages to pique the audience’s interest with brightly lit shots coupled with the effective use of indoor space, and it is surprising to realise, after the film’s 2 hour 12 minute length, that most of the scenes occur within the Park family’s home. The mundane elements of domesticity are displayed with an intriguing perspective showcasing Bong Joon-Ho’s flair. It is a slow burner but you will revel in its beauty and ingenuity as Parasite convinces that it operates solely on one level but it is in fact multi-layered and depicts social realism with empathy and pathos.

The cast are beguiling to watch, every facial movement and action is accentuated, even the mere act of walking up or down stairs can convey hidden meaning, which the camera fragments. Levels of unease are also created by virtue of that effective use of space with unusual camera angles and dramatic weather conditions ratcheting up that sensation. There is a surreal nature to Parasite, which its score emphasises, and furthermore the film adopts elements of the absurd devised in such an ingenious way which is truly cinematic magic. Parasite’s apparent eeriness will certainly keep you riveted and would not feel alien to the Twilight Zone school of filmmaking.

The actors are very impressive and add breadth to their roles creating relatability whilst seeming effortlessly cool. When Ki-Woo and Ki-Jeong Kim were working within the Park family home as private tutors they certainly epitomised this level of nonchalant, understated authority creating an aura of mysticism with the unspoken, almost mythical, tutoring techniques employed. Quite simply, the actors Park So-Dam and Choi Woo-Sik, as Ki-Woo and Ki-Jeong, are compelling to watch in the different directions that Parasite follows and they carry these performances seamlessly thereby inviting the audience to be on their side.

[...]Parasite is a remarkable piece of extremely skilful filmmaking, it is simply a must see film, and so I am looking forward to re-watching the film on its UK general release date.
Ако бих рекао да ме је филм „Паразит“ обузео од почетка до краја, то би био преслаб израз – његов стил снимања са праћењем сцена је очаравајући. Погледавши неколико корејских филмова током Лондонског фестивала корејског филма, упознао сам се са уобичајеним жанровима који се користе у таквим филмовима, али „Паразит“ као да пркоси свима! „Паразит“ је комичан, на необичан начин, уз то је и трилер, превазилази класне поделе и приказује породичну причу, уз елементе других жанрова, и зато ће се вероватно свидети свим узрастима.

„Паразит“ заиста заслужује да се гледа у биоскопу да би се доживеле све његове нијансе и стилска кинематографија. Укратко речено, а да не кваримо доживљај филма, „Паразит“ је прича о интеракцији између породице Парк и породице Ким, породице незапослених чланова, чији се супротни светови сударају са дуготрајним последицама.

[...] Бонг Џун-Хо успева да изазове интересовање публике живописним снимцима у комбинацији са ефикасним коришћењем унутрашњег простора, а право је изненађење када, након 2 сата и 12 минута трајања филма, схватите да се већина сцена дешава у кући породице Парк. Световни елементи домаћинства приказани су из интригантне перспективе која одсликава стил Бонг Џун-Хоа. Радња се полако развија, али ћете уживати у њеној лепоти и домишљатости док „Паразит“ наизглед делује само на једном нивоу, а заправо је вишеслојан и са емпатијом и патњом осликава соцреализам.

Глумачка екипа на платну очарава – сваки покрет лица и радња су наглашени, чак и сам чин ходања уз и низ степенице преноси скривено значење које камера фрагментује. Стварају се и различити нивои нелагоде захваљујући ефикасном коришћењу простора са необичним угловима камере и драматичним временским условима који изазивају тај осећај. „Паразит“ има надреалну природу коју наглашава његова музика, а осим тога, филм поседује и елементе апсурда осмишљеног на толико генијалан начин да представља праву филмску магију. Очигледна језивост „Паразита“ ће вас сигурно држати прикованима за платно, без велике разлике у односу на школу снимања „Зоне сумрака“.

Глумци су веома импресивни и дају ширину својим улогама стварајући повезаност док изгледају опуштено без имало напора. Када су Ки-Ву и Ки-Џонг Ким радили у кући породице Парк као приватни учитељи, они су свакако оличили овај ниво ноншалантног, потцењеног ауторитета, стварајући ауру мистицизма са неизреченим, готово митским, примењеним техникама подучавања. Једноставно, глумци Парк Со-Дам и Чои Ву-Сик, као Ки-Ву и Ки-Џонг, убедљиво граде своје улоге у различитим правцима које „Паразит“ прати и неприметно изводе своје представе позивајући публику да буде на њиховој страни.

[...] „Паразит“ је изванредно дело изузетно вештог филмског стваралаштва – то је једноставно филм који се мора одгледати и зато се радујем поновном гледању филма на дан његове премијере у Уједињеном Краљевству.


Discuss this entry